„Špansko pismo“ iz 1984. u dnevničkim beleškama Koče Popovića

Apstrakt

U Sarajevu je od 20. do 27. oktobra 1984. održana skupština Udruženja jugoslovenskih dobrovoljaca španske republikanske vojske, sa koje je upućeno otvoreno pismo CK SKJ. Članak (re)konstruiše hronologiju događaja, prateći razmišljanja i aktivnosti Konstantina Koče Popovića koje je on zapisivao u svoj dnevnik (od avgusta 1984. do februara 1985) tokom priprema sarajevskog skupa, kao i njegove reakcije na razgovore koje su predstavnici Predsedništva CK SKJ vodili sa članovima Upravnog odbora Udruženja. Dnevničke beleške Koče Popovića danas se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda u Porodičnom fondu - Legatu Koča Popović – Lepa Perović.

Rezime: Ovaj članak predstavlja dopunu autorkine knjige Poslednja bitka, Španski borci i jugoslovenska kriza osamdesetih, u kojoj su priređene stenografske beleške sastanaka koje su predstavnici Predsedništva CK SKJ imali sa predstavnicima Udruženja jugoslovenskih dobrovoljaca španske republikanske vojske 29. oktobra i 5. novembra 1984. godine. U tekstu su predstavljeni delovi iz dnevničkih beležaka Koče Popovića, koje se čuvaju u Istorijskom arhivu Beograda, a koji predstavljaju važan dodatak i potvrdu zaključaka iznetih u knjizi. Navedeni delovi upotpunjavaju ponuđenu analizu razmatranog događaja, kao i razumevanje širih procesa razaranja jugoslovenske države i društva tokom osamdesetih godina 20. veka. Ponuđeni su odgovori na pitanja: Kako je Koča Popović prihvatio da učestvuje u koncipiranju pisma? Koje su bile njegove reakcije na odbijanje Predsedništva CK SKJ da uđe u javni dijalog sa Udruženjem španskih boraca? Kako je nakon neuspeha „španske inicijative“ video budućnost jugoslovenske zajednice? U tekstu su ukrštene tri perspektive: javnosti, koja je samo delimično mogla da prati i sagleda čitav događaj na osnovu par šturih novinskih tekstova i jednog zvaničnog partijskog saopštenja; Predsedništva CK SKJ, koje je na višesatnim sednicama kritikovalo stavove iznete u pismu i pokušalo da delegitimiše Udruženje kao ravnopravnog političkog subjekta; i viđenja samog Koče Popovića, nekada istaknutog člana najvišeg partijskog i državnog rukovodstva, koji je dvanaest godina nakon povlačenja iz javnog (političkog) života kritički sagledavao, promišljao i pokušao da formuliše svoje stavove o krizi jugoslovenske države i društva.