„Шпанско писмо“ из 1984. у дневничким белешкама Коче Поповића

Апстракт

У Сарајеву је од 20. до 27. октобра 1984. одржана скупштина Удружења југословенских добровољаца шпанске републиканске војске, са које је упућено отворено писмо ЦК СКЈ. Чланак (ре)конструише хронологију догађаја, пратећи размишљања и активности Константина Коче Поповића које је он записивао у свој дневник (од августа 1984. до фебруара 1985) током припрема сарајевског скупа, као и његове реакције на разговоре које су представници Председништва ЦК СКЈ водили са члановима Управног одбора Удружења. Дневничке белешке Коче Поповића данас се чувају у Историјском архиву Београда у Породичном фонду - Легату Коча Поповић – Лепа Перовић.

Резиме: Овај чланак представља допуну ауторкине књиге Последња битка, Шпански борци и југословенска криза осамдесетих , у којој су приређене стенографске белешке састанака које су представници Председништва ЦК СКЈ имали са представницима Удружења југословенских добровољаца шпанске републиканске војске 29. октобра и 5. новембра 1984. године. У тексту су представљени делови из дневничких бележака Коче Поповића, које се чувају у Историјском архиву Београда, а који представљају важан додатак и потврду закључака изнетих у књизи. Наведени делови употпуњавају понуђену анализу разматраног догађаја, као и разумевање ширих процеса разарања југословенске државе и друштва током осамдесетих година 20. века. Понуђени су одговори на питања: Како је Коча Поповић прихватио да учествује у конципирању писма? Које су биле његове реакције на одбијање Председништва ЦК СКЈ да уђе у јавни дијалог са Удружењем шпанских бораца? Како је након неуспеха „шпанске иницијативе“ видео будућност југословенске заједнице? У тексту су укрштене три перспективе: јавности, која је само делимично могла да прати и сагледа читав догађај на основу пар штурих новинских текстова и једног званичног партијског саопштења; Председништва ЦК СКЈ, које је на вишесатним седницама критиковало ставове изнете у писму и покушало да делегитимише Удружење као равноправног политичког субјекта; и виђења самог Коче Поповића, некада истакнутог члана највишег партијског и државног руководства, који је дванаест година након повлачења из јавног (политичког) живота критички сагледавао, промишљао и покушао да формулише своје ставове о кризи југословенске државе и друштва.