ПРОСВЕТНА ПОЛИТИКА КРАЉЕВИНЕ АЛБАНИЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Апстракт

Фашистички режим Краљевине Албаније третирао је образовање као један од кључних елемената своје политике на Косову и Метохији током Другог светског рата. Више стотина просветних радника из „Старе Албаније“ упућено је на овај простор са циљем учвршћивања албанске националне свести и културе. Просветна политика Тиране није наилазила на подршку италијанских органа у власти, што је доводило до честих несугласица између две стране. Након ослобођења 1944. године Комунистичка партија Југославије је одлучила да, услед недостатка просветног кадра, учитеље из образовног система Велике Албаније задржи у настави. Истраживање је примарно засновано на коришћењу необјављене архивске грађе Централног државног архива Албаније.

Резиме: Краљевина Албанија је 1941. године покренула амбициозне пројекте развоја албанског образовања на Косову и Метохији. Југословенске школе су затворене, а више стотина албанских учитеља и наставника је упућено на Косово и Метохију како би кроз летње курсеве и школску наставу учврстили албански карактер тог простора. Иницијатори ове политике били су припадници албанске интелектуалне елите који су заузимали високе позиције у Савету министара. Италијански и албански органи имали су честе спорове на пољу културне и идентитетске политике, оптужујући другу страну за „антииталијанско“, односно „антиалбанско“ деловање. Након ослобођења 1944. године, Комунистичка партија Југославије је као један од примарних циљева на Косову и Метохији истакла просвећивање становништва и ширење основношколске мреже, што је био и захтев албанских функционера у партији. Услед недостатка квалификованих просветних радника албанске националности, одлучено је да се учитељи и наставници из периода окупације задрже у настави, а 1945. организовано је ново довођење наставника из Албаније. На тај начин, просветни радници окупационог система Велике Албаније постали су носиоци „социјалистичког образовања“ на Косову и Метохији.