Abstract
У раду je представљен пут доласка Партије до лењинистичких становишта о савезу пролетаријата и сељаштва (сељачко питање), која су у Коминтерни сматрана истински научносоцијалистичким, као и партијско виђење проблема аграрне реформе и сељачке земљишне својине уопште у Југославији између два светска рата (аграрно питање). Као главни извор коришћена је документација централних партијских органа (објављена конгресна и конференцијска документација, расписи ЦК КПЈ, чланци партијских функционера, брошуре и разни пропагандни материјали). Указано је на кључне тачке које су представљале прекретнице у политици КПЈ у аграрном и сељачком питању у посматраниом периоду и на видљиво одсуство практичних резултата активности Партије у сеоској средини. Приказана је и тактичка страна партијске политике: у домену сељачког питања то је било солидарисање са сиромашним сељаштвом и покушај придобијања његове политичке подршке; у домену аграрног питања, КПЈ је такички изостављала да у целости јасно представи свој аграрни програм (колективизација, национализација земље), задржавајући се првенствено на захтеву да земља великих поседа буде подељена сељацима у аграрној реформи, без прецизирања са каквим својинским правима сељака на земљу.
