Abstract
Војни удар 1967. и десничарска диктатура у Грчко,ј, која је трајала до 1974, године, створили су политички и идеолошки оквир једног од најсложенијих периода у југословенско-грчким односима у 20. веку. Југославија је покушавала да односе са пуковничком владом одржава на политички и дипломатски знатно редукованом нивоу, дистанцирајући се од ближих додира и избегавајући потезе који су могли да буду тумачени као њено формално признавање. Државни удар је довео до кризе у односима, отварајући поново, у пуном обиму, нека спорна питања, као што је било ново заоштравање македонског питања. Идеолошка компонента утицала је на то да поред дистанцираних односа са Атином, југословенска страна, користећи дипломатске и партијске канале, одржава живе односе са грчком демократском опозицијом и пружа политичку (представницима грчке политичке емиграције грађанске провенијенције) и материјалну помоћ (грчким комунистима који су се 1968. одвојили од догматске, просовјетске КПГ) оним личностима и групацијама које су водиле главну реч у политичкој борби за рушење диктатуре.