КРАХ ПОЛИТИКЕ ЗАРАДА И ЦЕНА У ЛЕТО 1945. ГОДИНЕ

Апстракт

У раду се приказује лутање нових власти ДФЈ у питањима политике зарада и цена и неспособност да се уравнотежи однос новчаних примања и снабдевања становништва основним животним потрепштинама. Мноштво организационих напора и обимна нормативна делатност у условима општег сиромаштва, разорености привреде и недостатка кадра нису стабилизовали стање, а власт је својим несналажењем допринела краху цена у лето 1945. године.

Резиме: Смиривање привредне и социјалне ситуацијхе након Другог светског рата захтевало је успопстављање равнотеже између зарада, цена и снабдевања. Нове власти из редова КПЈ рано су почеле да се баве тим питањима, тим пре што је већина становника била у лошем материјалном положају. Одлукама о зарадама, с краја 1944. године, подигнута су примања запослених, али недостатак робе широке потрошње и слабо снабдевање погодовали су развоју црне берзе и поништили дејство раста плата. Ново повећање плата, замена окупационог новца динаром ДФЈ, строги прописи о забрани шпекулација и друге социјално-екомомске мере које су усвојене током априла и маја 1945. имале су, услед недовољног снабдевања, само краткотрајне ефекте. Раст цена је брзо „истопио“ вредност зарада. Током прве половине 1945. трошкови живота порасли су више од 100%, а тржиште су карактерисали огромно колебање цена и велика разлика у ценама истог производа, зависно од места продаје, затим „маказе цена“ у смеру супротном од очекиваног (на уштрб индустријских производа, иако је требало да делују на штету пољопривредних производа), као и негативни ефекти спољне трговине (услед неповољног паритета валута, пре свега високог курса рубље, као и ниске продуктивности у земљи). Приликом анализирања неуспеха политике зарада и цена власт се само мањим делом осврнула на економске недостаке и своје погрешке, а више на политичко-идеолошке разлоге и нарочито деловање „капиталистичких елемената“.