Улога руских емиграната у креирању југословенског јавног мњења о животу у Совјетском Савезу током 1929. и 1930. године

Апстракт

У овом раду се са културолошког аспекта разматра улога руске емиграције у формирању слике у југословенском јавном мњењу о животу у Совјетском Савезу на основу аутентичних сведочанстава „експерата за руска питања“ који су били публиковани у београдској штампи током 1929. и 1930. године. Анализа наратива ових новинских чланака и сродних текстова указује на различитост посматрачких позиција у извештавању двојице прашких Руса, левог есера Владимира Ивановича Лебедева и депутата партије „Сељачка Русија“ (Крестьянская Россия) Сергеја Семјоновича Маслова. Студија случаја обухвата низ чланака објављених у листовима Политика, Време и Правда.

Резиме: Главни акценат овог рада стављен је на анализу новинских чланака двојице руских емиграната који су на страницама београдске штампе југословенској јавности преносили „објективне информације“ о животу у Совјетском Савезу. Анализирани текстови левог есера Владимира Ивановича Лебедева и депутата партије „Сељачка Русија“ Сергеја Семјоновича Маслова објављени су у београдским листовима Политика , Време и Правда у периоду од новембра 1929. до септембра 1930. године. Статус „објективних извештача“ и „релевантних стручњака за руска питања“ међу домаћом читалачком публиком, аутори су стекли захваљујући поседовању информација прикупљених директно са терена. Реч је о једномесечном Лебедевљевом илегалном боравку у СССР-у и Масловљевим извештајима добијеним од агената које је партија „Сељачка Русија“, у сарадњи са другим политичким лидерима преко организације „Опус“, слала на теренски рад на територију Совјетског Савеза. У раду је заступљено гледиште да је разлика у политичким ставовима аутора ових текстова непосредно утицала на начин извештавања о животу у „Совјетској Русији“, те се наративи у анализираним текстовима у значајној мери разликују, зависно од тога какве преференције њихови аутори имају према Совјетском Савезу. Са тим у вези, слике и представа о животу у Совјетском Савезу код југословенске читалачке публике засноване су, и у значајној мери креиране, на фону ових „објективних“ извештавања.