Економска улагања у развој Косова и Метохије у светлости политичког односа југословенске федерације према Србији до седамдесетих година 20. века

Апстракт

У чланку се на основу доступне архивске грађе и релевантне литературе даје преглед економских улагања југо­словенске федерације и Републике Србије у Косово и Мето­хију, као аутономну област, односно покрајину, од краја Другог светског рата до 70-тих година 20. века. На основу анализа рада надлежних партијских и државних тела, описан је политички утицај врха југословенске федерације на усвајање и спровођење дугорочно неодрживих и популистичких мера које су имале за циљ очување мира на Косову и Метохији.

Резиме: Југославија је из Другог светског рата изашла са великим мате­ријалним губицима, па је нова, комунистичка власт, била приморана да појачано улаже у економску изградњу. У другој половини 50-их година 20. века економске инвестиције југословенске федерације и Републике Ср­бије у Косово и Метохију почеле су да расту. Током периода 1966–1970. југословенска федерација је од Светске банке узела око 94,3 милиона до­лара зајма за развој Косова и Метохије, што је износило око 21,5% од укупне висине кредита подигнутих за развој свих неразвијених области. Новац је, такође, давала Република Србија која је од 1965. до 1970. годи­не у Косово и Метохију инвестирала 60 милијарди динара из републич­ког буџета и око 30 милијарди динара преко банкарских кредита. Ауто­номна покрајина Косово и Метохија није била у обавези да даје новац на име било каквог републичког доприноса. Ипак, ни изразито попустљи­ва државна политика према националним захтевима није поправила еко­номску ситуацију: привредни губици Покрајине су током 1968. били већи за око 436% у односу на претходну годину. Крајем 60-их година 20. века Јосип Броз Тито је потврдио намеру југословенске федерације да и даље инвестира у развој Косова и Метохије, упркос нарастајућем незадовољ­ству развијених република које су сматрале да тиме оштећују сопствени прогрес. Формирање Савеза комуниста Косова и промена имена Косова и Метохије у Социјалистичку Аутономну Покрајину Косово, што је ко­дификовано дотад непознатим решењима у уставној пракси, нису попра­вили елементарну економску одрживост Покрајине. Јаз у развијености се из године у годину повећавао, без обзира на сву помоћ која се са ни­воа југословенске федерације, Републике Србије и осталих југословен­ских република сливала у покрајински буџет.