Чланци
Судјеловање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на међународним сајмовима (1965). Примјери Будимпеште, Гетеборга, Хановера, Кампале, Лајпцига, Милана, Париза и Утрехта
Објављено 2024-12-23
Кључне речи
- Социјалистичка Федеративна Република Југославија,
- 1965,
- господарска реформа,
- међународни сајмови
Ауторска права (c) 2025 Tokovi Istorije

Ово дело је лиценцирано под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Како цитирати
Перковић, Н. (2024). Судјеловање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на међународним сајмовима (1965). Примјери Будимпеште, Гетеборга, Хановера, Кампале, Лајпцига, Милана, Париза и Утрехта. Токови историје, 33(1), 291-324. https://doi.org/10.31212/tokovi.2025.1.per.291-324
Апстракт
Половицом 1965. у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији покренута је господарска реформа, чија је проведба, између осталог, требала омогућити њезино интензивније укључивање у свјетску економију. Ради што успјешнијег наступа југославенских подузећа на међународном тржишту и остварења већег броја иноземних пословних контаката, у СФРЈ је непосредно прије почетка практичне примјене реформе иницирана господарско-дипломатска стратегија, која је резултирала бројним судјеловањима на свјетским господарским сајмовима. У чланку написаном на темељу необјављеног архивског градива и релевантне хисториографске литературе анализира се судјеловање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на међународним сајмовима у Будимпешти, Гетеборгу, Хановеру, Кампали, Лајпцигу, Милану, Паризу и Утрехту.Резиме: Значајнијом укљученошћу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у свјетску трговину створили би се увјети да тржиште, односно закон понуде и потражње одређују цијену производа и услуга. Комунистичка се Југославија почетком 1960-их мучила с вањскотрговинским неуравнотеженостима. Ти су економски проблеми имали велики утјецај на унутарњу политичко-друштвену ситуацију. Зато је у 1965. покренута најцјеловитија господарска реформа, чија је проведба требала резултирати неутрализацијом микроекономских проблема и већим укључивањем СФРЈ у међународну размјену добара и услуга. Да би смањила увоз и повећала извоз, проведена је девалвација динара и смањење царинске заштите. У вањскотрговинским односима с другим земљама СФРЈ је, углавном, имала дефицит. Узрок томе био је што је југославенски извоз већином био оријентиран на сировине и пољопривредне производе, док се увоз односио на набаву индустријске опреме. Реформом се желио постићи већи ступањ удјела индустријске робе у укупној структури извоза. Те су жеље кореспондирале с господарско-дипломатском иницијативом која је покренута почетком 1965. године. У сврху промоције југославенских произвођача, извозника и туризма, Социјалистичка Федеративна Република Југославија је тијеком 1965. судјеловала на бројним међународним сајмовима. Уз успјешну презентацију конкурентности производа и услуга, судјеловање на сајмовима требало је омогућити успоставу односа с пословним круговима у земљама диљем свијета.
