THE COORDINATION BETWEEN THE ALLIES AND THE ARMISTICE AGREEMENT WITH BULGARIA IN 1944.

Abstract

У раду се анализирају околности у којима је Бугарска са Савезницима потписала Примирје у октобру 1944. године. То је темељни документ из којег је у Бугарској (као и у осталим земљама које су биле нацистички сателити) проистекла послератна структура власти. Размотрен је однос Савезника према појму „безусловна предаја“, на основу америчке грађе Foreign Relations of the United States . Рад доприноси детаљнијем сагледавању југословенског контекста на крају рата.

Резиме: Бугарска је са Савезницима Примирје потписала 28. октобра 1944.године. Од 9. септембра до инсталирања Савезничке контролне комисије која је била предвиђена тим документом, основе новог послератног система у Бугарској већ су биле постављене. С потписивањем Примирја у Москви крајем октобра, у Бугарској је била инсталирана Савезничка контролна комисија (СКК), тело које је имало задатак да на терену спроведе тачке предвиђене Примирјем и које је требало да управља Бугарском до потписивања мира. СКК је била организована на истом принципу на којем су савезничке контролне комисије биле организоване у Италији и Румунији. По том моделу, Совјетски Савез је у Бугарској и Румунији (касније и у Мађарској) имао главну улогу у политичком животу тих земаља, док је у Италији предност припадала Англо–Американцима. На тај начин је између Савезника био успостављен известан реципроцитет. Потписивању Примирја с Бугарском (али и са осталим државама које су биле нацистички сателити) претходили су вишемесечни међусавезнички договори и расправе око појма безусловне предаје и око усаглашавања текста декларације којом су се савезници обратили нацистичким сателитима. Рузвелтовом чврстом ставу да безусловна предаја мора бити доследно спроведена над свим немачким сателитима, изазов је упутила Велика Британија покушајима да се од принципа безусловне предаје одустане. Тим настојањима Британија је покушавала да одбрани сопствене интересе на Балкану и у Источној Европи. Совјети су у начелу подржали Рузвелтов захтев за доследном применом принципа безусловне предаје, али су истовремено, уз Рузвелтову сагласност, пристали на британске предлоге о подели Балкана на сфере интереса. С потписивањем Примирја , Бугарска је пала под војни и политички утицај СССР-а, што је уз чињеницу да је и у Румунији примирје имало исте такве последице, представљало важну димензију контекста за разумевање расплета у југословенском ратном театру.